in

CRNOGORCI DOMINIRAJU KOKAINSKIM RUTAMA Za nekoliko meseci zaplenjeno 20 tona, a ovo su GLAVNI PUTEVI DROGE (MAPA)

Foto: Tanjug / AP, Profmedia / RAS Srbija

Više od 20 tona kokaina krijumčarenog iz južnoameričkih zemalja ka Evropi zaplenjeno je proteklih nekoliko meseci. Svim zaplenama zajedničko je to što su veliki tovari droga presretnuti na dobro utvrđenim švercerskim rutama. Kuda i kako kokain stiže do najstarijeg kontinenta?

Hronološki gledano, poslednja zaplena kokaina dogodila se u Čileu, a na brodu koji je presretnut pronađeno je 100 kilograma droge. Njegova krajnja destinacija bila je Španija, ali policija je pakleni plan krijumčara otkrila dok brod još nije isplovio iz luke. Samo dve nedelje ranije, na teretnjaku MSC Gajan u Filadelfiji federalna policija je pronašla vrtoglavih 20 tona kokaina dobro sakrivenih u brodskim kontejnerima. Teretnjak je iz Južne Amerike, preko Filadelfije, krenuo u Roterdam, najveću evropsku luku.

Foto: shutterstock

Osim što su u oba slučaja uhapšeni članovi posade bili Crnogorci, uočljivo je da šverceri proteklih godina trgovinu narkoticima najčešće realizuju morskim putem. O tome koliko je šverc kokaina morskim putem (u lukama, na plovilima, otvorenim morima, rekama) u porastu govori podatak da je čak 70 odsto zaplena koje su se dogodile u periodu od 2012. do 2016. godine odvile su se na vodi.

MSC GayaneFoto: Profimedia
MSC Gayane

Primetan je i novi trend u korišćenju brodskih kontejnera koji se prevoze na teretnjacima, a razlog za sve popularniju upotrebu jeste pre svega praktičnost i cena.

Polazna tačka – države Anda

Podaci o zapleni ukazuju na to da se većina kokaina transportuje iz država Anda (Kolumbija, Venecuela, Ekvador, Peru, Bolivija, Argentina i Čile) na glavna potrošačka tržišta u Severnoj Americi i zapadnoj i centralnoj Evropi. Iako je ruta iz ovih zemalja ka Severnoj Americi zbog široke upotrebe verovatno najprometnija kada je reč o švercerima belog praha, ruta ka severnoj i centralnoj Evropi jača i raste sa upotrebom ove droge u evropskim zemljama, podaci su navedeni u izveštaju Kancelarije za drogu i kriminal UN.

Foto: Profimedia

Tokom perioda od 2012. do 2016., Kolumbija je bila zemlja koja se najčešće spominje u vezi sa zaplenjenim kokainom koji je namenjen evropskim tržištima (20 odsto svih spominjanja u vezi zaplenjenog kokaina upravo kreće iz Kolumbije), sledi Brazil (16 odsto) i Ekvador i Dominikanska Republika (po 9 odsto). Ovi podaci ne treba da čude budući da se uzgoj koke, biljke čijom se preradom dobija droga, u najvećoj meri vrši u ovom delu sveta.

Španija, Portugal, Holandija i Balkan

Krajnje odredište kokaina koji dobro utvrđenom kokainskom rutom najčešće su, zbog geografskog položaja, Portugal i Španija, zatim najveća evropska luka u Roterdamu zbog visoke frekvencije i velikog broja brodskih kontejnera koji sa svih strana pristižu, a za njima slede Nemačka i Belgija. Na ovaj način u Evropu stiže četiri petine sveg kokaina koji se prodaje i konzumira u Evropi.

Zaplena kokaina na brodu Foto: Tanjug/AP
Zaplena kokaina na brodu “Jadran”

Međutim, u poslednje vreme primetno je da određena količina droge stiže do Evrope, konkretno Balkana, takozvanom istočnom rutom, a razlog tome su rigorozne kontrole koje se sprovode u lukama pomenutih gradova i država. Tako su šverceri ustanovili rutu kroz Sredozemlje pa sve do rumunske luke Konstanca, čemu u prilog govori i nedavna zaplena preko 100 kilograma kokaina.

– Luke na zapadu, severu i jugu Evrope su “razrađene” i dobro poznate krijumčarima. Ali i policijama i carinama, koje se trude da detaljno pročešljaju sumnjive kontejnere. Upravo zbog toga, šverceri kokaina nalaze nove puteve kojima drogu dopremaju na evropsko tlo. A kako je vladalo mišljenje da sa istoka Evrope ne dolazi kokain, šverceri su to iskoristili i velike pošiljke su počeli da šalju tom novom maršrutom – kazao je ranije sagovornik “Blica” blizak bezbednosnim službama.

Foto: Tanjug/AP

Kako je Rumunija zemlja Evropske unije, dalji transport do centralne Evrope znatno je olakšan zbog otvorenih granica, objasnio je naš sagovornik.

– Narko-dileri prate tokove. Političke, ekonomske, saobraćajne. Sigurno je da su procenili da im kad kokain stigne do rumunske obale mnogo lakše da ga prevezu do odredišta. A do Rumunije mora da prođe kroz ceo Mediteran, Bosfor. Rumunija je u Evropskoj uniji i putevi ka zapadu, preko Mađarske, otvoreni su ka Austriji, Slovačkoj, Nemačkoj… Krijumčari smatraju da je „glavna opasnost“ jer se roba iz Rumunije mnogo manje kontroliše od one koja polazi iz sredozemnih ili severnomorskih luka i kamionima se transportuje širom Evrope. Rumunija na severu se graniči sa Ukrajinom, a kokain preko te države može da se prokrijumčari do baltičkih zemalja i severne Evrope – dodao je naš izvor.

Balkanska ruta i balkanski “kartel”

U proteklih nekoliko godina, podaci o zapleni Evropske kancelarije za monitoring droga i zavisnosti ukazuju na određenu upotrebu jugoistočne Evrope kao polazne tačke, gde se spominje važnost balkanske rute, pa čak i “jačanje balkanskog kartela” za kokain, koji se preklapa sa uspostavljenom rutom heroina.

Zaplena kokaina u RumunijiFoto: Tanjug / AP, Screenshot / RAS Srbija
Zaplena kokaina u Rumuniji

Neke zaplene u baltičkim zemljama takođe su dovele do rasprave o još jednom mogućem prolazu za kokain. Međutim, podaci sugerišu, prvo, da se do sada upotreba ovih ruta čini sporadičnom, i, drugo, da su one od manje važnosti u poređenju sa utvrđenim primarnim putevima, ali mogu ukazivati na širenje tržišta kokaina na istok, gde su tradicionalno dominirali drugi stimulansi. Posebno se ističe i rastuće tržište u Ruskoj Federaciji.

Krijumčarenje kontejnerima

Trgovci kokainom koriste širok spektar metoda trgovine koji se razvijaju tokom vremena kao odgovor na napore nadležnih u sprovođenju zakona. Pomorski saobraćaj omogućava transport velikih količina odjednom, a od 2006. godine došlo je do velikog iskoraka ka korišćenju kontejnera u te svrhe.

Jedan od važnijih razloga svakako je smanjenje troškova, jer se krijumčareni narkotici natovaraju na brodove koji već prevoze teret. Na taj način je i posada teretnjaka MSC Gajan pokušala da prošvercuje 20 tona kokaina.

S druge strane, krijumčari neretko drogu prevoze sa izuzetno kvarljivom robom, jer postoje procedure koje omogućavaju da takva roba brže prolazi kroz luke. Ovakvom trgovinom značajno dopirnose korumpirani zvaničnici i radnici u lukama.

U nešto manjoj meri, primetno je i korišćenje manjih privatni brodova koji su u mogućnosti da unesu velike količine kokaina u pojedinačne pošiljke, ulazeći u Evropu preko manjih luka.

* oko 91 tona kokaina se u Evropi potroši godišnje (podaci EMCDDA)

* kokain je druga najzaplenjenija droga na svetu, ispred nje je samo kanabis

* 70 odsto proizvedenog kokaina za svetsko tržište dolazi iz Kolumbije

* 70 odsto zaplena u periodu od 2012. do 2016. dogodilo se na vodi

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Loading…

0

Comments

0 comments

FIBA ČELINDŽER 3X3 Srbi ODLIČNI, dođite u nedelju da se družite sa SRPSKIM reprezentativcima

BRAVO „ORLIĆI” Mladi košarkaši POBEDILI Izrael na startu Evropskog prvenstva